Collection: Od presađivanja do berbe paradajza
Priprema za presađivanje: Prvi korak u gajenju paradajza je priprema sadnog materijala. Paradajz se obično sadi iz rasada, koji se uzgaja u zatvorenom prostoru ili stakleniku. Preporučuje se da se seme zasadi 6-8 nedelja pre planiranog presađivanja na otvoreno. Idealna temperatura za klijanje semena paradajza je oko 24°C. U tom periodu, rasad se održava na svetlom mestu i redovno se zaliva.
Pre nego što se rasad presadi u zemlju, važno je pripremiti parcelu. Zemljište treba biti bogato hranljivim materijama i dobro drenirano. Preporučuje se dodavanje komposta ili stajnjaka kako bi se poboljšala struktura tla i obezbedio rast biljaka. Takođe, važno je izabrati adekvatno mesto, koje je sunčano, jer paradajz zahteva puno svetlosti za optimalan rast.
2. Presađivanje: Kada su biljke paradajza dovoljno izrasle (obično imaju 15-20 cm visine i dobro razvijene korene), vreme je da se presade na stalno mesto. To se obično dešava nakon poslednjih mrazeva, kada temperatura noću ne pada ispod 10°C. Paradajz se sadi u redovima, sa razmakom od oko 40-50 cm između biljaka i 70-100 cm između redova, kako bi se omogućio dobar protok vazduha i rast biljaka.
Biljke se sade do prvih listova, a ne do same kore, kako bi se podstakao razvoj dodatnih korena sa stabljike, što jača biljku. Nakon presađivanja, biljke treba temeljno zaliti.
3. Negovanje biljaka: Nakon presađivanja, paradajz zahteva redovno zalivanje, posebno u sušnim periodima. Najbolje je zalivati biljke ujutro ili uveče, kako bi se sprečila pojava bolesti usled vlage na lišću. Prekomerno zalivanje može dovesti do truljenja korena, pa je važno održavati ravnotežu.
Pored toga, paradajz treba redovno prihranjivati. Upotreba uravnoteženog đubriva (koje sadrži azot, fosfor i kalijum) pomoći će biljkama da rastu snažno i zdravo. U zavisnosti od faze rasta, biljke mogu zahtevati specifičnu vrstu đubriva. Takođe, potrebno je obezbediti pravilnu podršku biljkama (kroz stake ili žice), kako bi stabljike bile stabilne i da bi se plodovi razvijali pravilno.
4. Praćenje bolesti i štetočina: Paradajz može biti podložan različitim bolestima i napadima štetočina. Neke od najčešćih bolesti su plamenjača, pepelnica i razne vrste truljenja. Kako bi se sprečili problemi, biljke treba redovno pregledati i ukloniti oštećene delove. Takođe, upotreba organskih pesticida ili bioloških tretmana može pomoći u borbi protiv štetočina.
5. Berba: Paradajz je spreman za berbu kada plodovi postignu punu boju i veličinu specifičnu za sortu. Zreli plodovi treba da budu čvrsti, ali lako odvojivi od stabljike. Berbu treba obaviti pažljivo kako bi se izbeglo oštećenje plodova i biljaka. Idealno je berbu vršiti ujutro, kada su plodovi sveži i nisu izloženi visokim temperaturama.
